Freska Preteče Gitare

Crkva Uspenje Presvete Bogorodice Smederevo XIV vek

Crkva Uspenje Presvete Bogorodice u Smederevu izgrađena je, najverovatnije, u periodu od 1430. do 1456. godine i spada među lepše spomenike s kraja Despotovine.

Živopis u crkvi je izveden, odmah po zidanju, ali je obnavljan u XVI i početkom XVII veka, rađen u dva, možda i tri maha.

Verovatno je to delo više majstora različitih umetničkih znanja i mogućnosti koji su ipak stvorili uspeo slikarski celinu.

Posebnu vrednost imaju kompozicije na zapadnom zidu iznad ulaza u hram i svodu zapadnog traveja, koje ilustruju 148-149. psalm.

U toj kompoziciji je naslikana preteča gitare za koji mnogi tvrde da je to u Evropi prvo njeno likovno predstavljanje.

Prvi pomen o postojanju crteža gitare u Smederevu nađen je u izveštaju Leopolda Švajlegeresa, člana delegacije nemačkog cara koja je na putu za Carigrad boravila u Smederevu i Beogradu 1476. godine.

U izveštaju se govori i o instrumentima koji su poznati u Evropi, o lauti ali i jednom drugom žičanom instrumentu u obliku gitare čiji je oblik naslikan na fresci na kojoj su predstavljeni anđeli sa gitarama sličnog oblika kao što su postojale u Španiji. Taj dokument se čuva u Akademiji nauka.

O tom dokumentu je govorio naš čuveni gitarista Jovan Jovičić.

Transkripcije za klasičnu gitaru

Gitaristi svih uzrasta susreću se sa raznim transkripcijama i aranžmanima.

Bilo u prvim etapama učenja, gde se transkripcije i aranžmani primenjuju u sklopu pedagoškog štiva, bilo da govorimo o značajnim i izazovnim delima kojih se late profesionalni izvođači.

Gitaristi su de facto srodniji sa umetnošću transkribovanja od drugih instrumentalista iz dva razloga:

Neprestana potraga za novim tehničkim mogućnostima instrumenta – kroz – 2. Proširenje repertoara za solo gitaru.

Uprkos tome, za repertoar klasične gitare, transkripcioni postupak jeste prožimajući proces sa kompozicionim.

Šta uopšte predstavlja transkribovanje?

U pitanju je proces umetnosti pripreme i prilagođavanja već napisane kompozicije za prezentaciju u nekom drugom obliku tako da srž dela ostane suštinski istovetna.

Transkribovanje muzike sa jednog instrumenta na drugi utoliko je važan aspekt literature za gitaru zato što neka od najznačajnijih dela – poput Bahovih Laut Svita ili Albenizove Španske Svite op. 47 – ne spadaju u originalna, već su adaptirana sa klavirskih instrumenata.

Segovijinom transkripcijom Bahove Čakone, na primer, unapređen je legitimitet instrumenta, a danas su aranžmani Rolanda Dijensa uveli netradicionalne žanrove poput džeza i popularne muzike u repertoar gitare, što je doprinelo revoluciji gitarske tehnike.

Sve pomenute tendencije dokazuju da ni poslednjih godina plemenita tradicija kreiranja transkripcija nije izbledela i da sada obuhvata svaki muzički žanr i doba.

U mnogim slučajevima izgleda da umetnost transkripcije omogućava svakom izvođaču da stvori neku vrstu niše, na osnovu koje bi proizašao i potom definisao sopstveni stil. Na ovaj način, muzička dela ujedno pronalaze novi život i nove forme izražavanja, dok nastavljaju da obogaćuju sve svestraniji i raznovrsniji repertoar za klasičnu gitaru.

Viktor Ilić