Transkripcije za klasičnu gitaru
Transkripcije za klasičnu gitaru
Gitaristi svih uzrasta susreću se sa raznim transkripcijama i aranžmanima.
Bilo u prvim etapama učenja, gde se transkripcije i aranžmani primenjuju u sklopu pedagoškog štiva, bilo da govorimo o značajnim i izazovnim delima kojih se late profesionalni izvođači.
Gitaristi su de facto srodniji sa umetnošću transkribovanja od drugih instrumentalista iz dva razloga:
- Neprestana potraga za novim tehničkim mogućnostima instrumenta – kroz – 2. Proširenje repertoara za solo gitaru.
Uprkos tome, za repertoar klasične gitare, transkripcioni postupak jeste prožimajući proces sa kompozicionim.
Šta uopšte predstavlja transkribovanje?
U pitanju je proces umetnosti pripreme i prilagođavanja već napisane kompozicije za prezentaciju u nekom drugom obliku tako da srž dela ostane suštinski istovetna.
Transkribovanje muzike sa jednog instrumenta na drugi utoliko je važan aspekt literature za gitaru zato što neka od najznačajnijih dela – poput Bahovih Laut Svita ili Albenizove Španske Svite op. 47 – ne spadaju u originalna, već su adaptirana sa klavirskih instrumenata.
Segovijinom transkripcijom Bahove Čakone, na primer, unapređen je legitimitet instrumenta, a danas su aranžmani Rolanda Dijensa uveli netradicionalne žanrove poput džeza i popularne muzike u repertoar gitare, što je doprinelo revoluciji gitarske tehnike.
Sve pomenute tendencije dokazuju da ni poslednjih godina plemenita tradicija kreiranja transkripcija nije izbledela i da sada obuhvata svaki muzički žanr i doba.
U mnogim slučajevima izgleda da umetnost transkripcije omogućava svakom izvođaču da stvori neku vrstu niše, na osnovu koje bi proizašao i potom definisao sopstveni stil. Na ovaj način, muzička dela ujedno pronalaze novi život i nove forme izražavanja, dok nastavljaju da obogaćuju sve svestraniji i raznovrsniji repertoar za klasičnu gitaru.
Viktor Ilić